U dugogodišnjoj psihoterapijskoj praksi uočeno je da od glavobolje koja nema organski uzrok uglavnom pate psihički prenapregnute i emocionalno nestabilne osobe, kaže prof. dr Zoran Vojić, psihijatar i psihoterapeut.
Glavobolja je jedan od najčešćih simptoma i tegoba u medicini. Psihološki gledano, ona može biti izraz potisnutih osećanja, ali i sredstvo kojim se želi nešto postići.
– Glava može da boli zbog potisnutog nezadovoljstva i ljutnje ili kao fizički izraz prigušenog i nesvesnog besa. Može biti i način ispoljavanja straha koji nismo neposredno osetili. Dobar primer su ljudi koje uhvati jaka glavobolja pred važne zadatke, sastanke, obaveze. Oni se verovatno boje neuspeha, ali to ne žele sebi da priznaju, pa se strah izražava posredno – objašnjava prof. dr Zoran Vojić, neuropsihijatar i predsednik Udruženja psihosomatskih psihoterapeuta Srbije.
NEZADOVOLJSTVO JE POGUBNO
Glavobolju, kaže on, može uzrokovati i nezadovoljstvo sobom. Tada ona ima i primesu samokažnjavanja zbog neuspeha. Mnoge zaboli glava kada im nešto ne pođe za rukom ili kada se ne pokažu u željenom izdanju.
– Jedan od važnih i čestih uzroka glavobolje je i osećanje da smo se našli uklešteni između svojih suprotstavljenih osećanja ili potreba s jedne strane i mogućnosti s druge strane. Teskoba koja nas tom prilikom obuzima može naći svoj izraz u fizičkom bolu – kaže naš sagovornik.
NE KONTROLIŠITE BLIŽNJE
Glavoboljom možemo pokušati da druge ljudi podredimo svojoj volji i da njima upravljamo. Svima su poznate osobe koje „zaboli glava“ čim se ne udovolji njihovim zahtevima. Tada je ona sredstvo optuživanja i kažnjavanja onih koji su osujetili naše zahteve i oduprli se našoj volji.
Ako želimo da se oslobodimo, narodski rečeno, glavobolje na nervnoj bazi, one gde postoji bol bez organskog uzroka, moramo se ozbiljno pozabaviti njenim stvarnim uzrocima. Kao prvi korak u tome, nudimo vam tri tipična portreta ličnosti koje muči glavobolja, kao i savete za prvu pomoć.
PESIMISTI
Ljudi koji imaju pesimističan pogled na svet, oni s manjkom samopouzdanja i kompleksom niže vrednosti po pravilu pate od čestih glavobolja. Problem glavobolje još je izraženiji ako uz takvu ličnost idu i visoki moralni kriterijumi, usmereni bilo na sebe bilo na druge.
Ovakvi ljudi obično ne umeju da se nose sa svojim osećanjima, potiskuju ih, pa se nagomilani unutrašnji problemi i pritisci manifestuju kao učestale i jake glavobolje.
Savet: Veoma je važno raditi na podizanju samopouzdanja. Kad čovek ne veruje u sebe, sve radi pod opterećenjem i sa strahom, a strahovi i psihološke inhibicije su teži problem od svakog posla. To stanje duha ne dozvoljava vam da budete kreativni, da pokažete odlučnost i preduzimljivost.
Pokušajte da osvestite pozitivne strane svoje ličnosti. Usmerite svu pažnju na svoje snage i sposobnosti. Imate ih sigurno, samo ih dosad niste dovoljno koristili.
PERFEKCIONISTI
Perfekcionisti u suštini sve isteruju do kraja jer nikad nisu zadovoljni rezultatom. Žele sve više i više u svim oblastima života i zato su jako nezadovoljni, emotivno nestabilni i pseudoprilagodljivi. Oni se, da bi bili prihvaćeni, ponašaju fleksibilno, ali u suštini nikad ne odustaju od svojih kriterijuma i zahteva. Njihova izražena savest je dosta kruta i ometa realizaciju njihovih želja i potreba, kao i prilagođavanje realnosti.
Za njih ono što nije najbolje nije prihvatljivo, a istovremeno ne polaze od cilja nego od mogućih komplikacija i teških izbora koje će možda morati da naprave. Ne znaju da se distanciraju i zaštite od očekivanja okoline.
Savet: Potrudite se da što više uskladite svoje stvarne mogućnosti sa potrebom da budete prihvaćeni. Ne morate svima izaći u susret i uraditi sve ono što mislite da drugi očekuju od vas. Zapitajte se gde ste u tome svemu vi, šta vi želite, šta je vama zaista važno.
PREAMBICIOZNI
Visoka ambicija u kombinaciji s nesposobnošću da se podnese kritika i neumerenom potrebom da se dobijaju pohvale i priznanja obavezno rađa psihosomatske probleme, u prvom redu glavobolju. Međutim, ako se čovek ovakvog psihološkog profila pritom nalazi na visokoj poziciji, na svu njegovu unutrašnju tenziju nakalemi se i realan stres. Osećaj odgovornosti udružen sa realnim problemima, koje ovakvi ljudi po pravilu preuveličavaju, stvara unutrašnji pritisak koji može rezutirati akutnom psihosomatskom bolešću, infarktom srca, akutnim moždanim udarom, a u najgorem slučaju zastojem srčanog rada i gubitkom života.
Savet: Potrudite se da emocije izražavate na adekvatan način i pravovremeno. Ne odlažite reakciju. Vodite računa da svoju ljutnju ne usmeravate na nedužne, bliske i slabije, već na one na koje ste stvarno ljuti. Znajte da postoje načini da bezbedno kanališete negativne emocije. Takođe, nije sramota pokazivati i one pozitivne. Ako vam se plače, plačite. Postoji saznanje da je plakanje u pravom trenutku jedan od naefikasnijih lekova za stres i depresiju. Duboko potisnute emocije ne mogu da nestanu, već se obično vraćaju kao bumerang – u vidu fizičkog bola i depresije. Vodite računa o svom mentalnom i telesnom zdravlju.
Kad je glavobolja prava bolest
Ako imate neki od sledećih simptoma, odmah se obratite lekaru:
• glavobolja ne liči na uobičajene
• bolove u glavi prate smetnje u govoru, pokretanju ruku ili nogu, poremećaj ravnoteže, loš vid, konfuzija ili gubitak pamćenja
• osim glavobolje imate povišenu temperaturu, ukočen vrat, mučninu ili povraćate
• glavobolja traje duže od 72 sata
• bolove ne možete da ublažite uobičajenim lekovima koji su vam do tada pomagali
preuzeto sa zena.blic