Terapeut ponekada preporučuje svom pacijentu knjige, eseje, romane poeziju i druge pisane materijale da bi povećao njegov inventar znanja, omogućio kvalitetan dodir sa stvarnošću, interes izvan njega samog ili da bi osigurao zadovoljenje njegovih specifičnih potreba.

Neophodno je biti obazriv u izboru književnih dela i preporuci da se ona čitaju, jer ne treba i ne mogu se preporučiti svakoj osobi. Postoje knjige, bajke za decu, knjige za mlade, literatura za odrasle i starije osobe, u kojima se obrađuju pitanja od interesa za te uzraste. Ponekada se mogu preporučiti književna dela radi povećanja shvatanja sebe, svojih problema, mogućih rešenja i prevazilaženja kriza.

Teško bolesnim osobama, kojima je psiha jako bolesna, u akutnoj fazi bolesti, ne preporučuje se čitanje knjiga, jer može doći do pogoršanja njihovog zdravlja. Ali, u fazi remisije bolesti i poboljšanja zdravlja može im se preporučiti kraća i interesantna literatura, koja će delovati povoljno na raspoloženje, pobuditi interesovanje za sebe i svoju okolinu.

Postoji brojna literature koja se može preporučiti – bajke deci, romani Karla Maja, Marka Tvena, mladima, Don Kihot, depresivnima, i dr. Zatim priručnici o srećnoj porodici, braku, polnom životu, upoznavanju samog sebe, stresu i njegovim posledicama, čuvanju mentalnog zdravlja i drugi.

Program edukacije traje namenjen je lekarima, psiholozima, socijalnim radnicima, medicinskim sestrama i tehničarima i drugim zainteresovanim osobama. Postoji početni, srednji i viši stepen edukacije.